Ток

РАФТИНГ КАО ЗАДОВОЉСТВО, УЗБУЂЕЊЕ, УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА, ПОПУЛАРАН У СВИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ
Живот је пловидба
То да Срби зазиру од воде само је једна од шала коју су, у самоодбрани, подметнули сами себи. Истина је да се на многим српским рекама редовно организују регате, рафтинзи, пловидба дивљим и питомим водама. Најатрактивнији и најзахтевнији је рафтинг на Лиму, највеселији спуст на Ибру, памте се дрински, увачки, јужноморавски, нишавски. Кањон Сврљишког Тимока са воде су успели да виде само понеки веслачи, баш као и Владикине плоче на Височици

Текст и фотографије: Лука Весковић

Од давнина, много пута су Србима водом стизале невоље или су им воде односиле нешто од оног најдрагоценијег што се на овом свету може имати. Довољно је сетити се Марице, Лаба, Ситнице, Сливнице, Брегалнице, „Плаве гробнице”... Једна шаљива историја вели да су се Срби, кад год су прелазили преко ћуприје, три пута крстили и призивали у помоћ Светог Николу. Толико су зазирали од воде. „Прелазак скелом преко Мораве био је авантура, а улазак у чамац право чудо.”
Али, шалу на страну, кад је остали свет почео да користи реке за забаву и подизање нивоа адреналина, сишли су и они. У почетку стидљиво, на мирне равничарске реке, потом и на оне дивљије. Временом су открили да то може бити и веома забавно и настојали да се побрину за оно без чега, код њих, забава и није вредна помена: храну, пиће, трубаче... У почетку проблем су правили трубачи, који су на сваком брзаку остављали трубе и гледали како да сачувају живу главу. Ни роштиљ није баш згодно распалити на гуменом чамцу. Но свему има лека, па и томе.

УЗЈАХАТИ ДРИНСКИ ТАЛАС

Реке у Србији су релативно мирне, али не и незанимљиве. Имају своја проширења, сужења, на обалама занимљиве грађевине и необичан животињски и биљни свет.
Река Ибар, коју зову и „Долина краљева” и „Долина јоргована”, позната је по бројним манастирима и старим градовима подигнутим на самим речним обалама. У горњем току је мало дивљија, и баш ту, на делу од Лепосавића до Рашке, одржава се Спуст без граница. Два километра низводно од места Ушће налази се вероватно најатрактивнији бук у Србији. Дуг је седамдесет метара, широк до три и по, дубок шест. Вода у њему просто грми, па отуд име Грмчић. Други га називају Грнчић, јер је ту грнчарија, „лонци Светог Саве”. То су два отвора у стени у која је, по легенди, Свети Сава штапом убацивао рибе из захукталог Ибра. На мирнијем делу реке, од старог града Маглича до Краљева, организује се Весели спуст, вероватно највеселији и најбројнији у Србији. Дуг је 25 километара, а регата се организује око Видовдана. На првој, пре двадесет година, окупило се око 150 учесника у 20 пловила. Данас се број учесника повећао до 10.000! Током спуста, сад већ по традицији, застаје се у Матарушкој Бањи, где се за учеснике спремају одличан војнички пасуљ и друга окрепљења. Права фешта, пак, почиње на циљу, у Краљеву, уз обавезне трубаче и све што следи. Јер, према општеприхваћеној дефиницији, рафтинг је врхунско уживање, које подразумева добру храну и добру забаву.
Реку Дрину су некад називали и Зеленика, због нестварно зелене боје њене воде. Од Шћепан Поља, где настаје спајањем Пиве и Таре, па до ушћа у Саву, Дрина је дугачка 346 километара и има пад од 358 метара. Тај пад су мало ублажиле бране дринских хидроелектрана и њихова акумулациона језера (Вишеград, Бајина Башта), али то није много умањило њене предиспозиције за добар рафтинг. Искусни скипери тачно знају када поменуте бране и она на Мратињу, на Пиви, пуштају вишак воде, па узјашуталас и убрзавају пловидбу.
На Дрини се одржавају две регате: крајем прве декаде јула пловидбу реком организује Љубовија, а десетак дана касније и Бајина Башта. Лим, највећа притока Дрине, најатрактивнија је река за рафтинг у Србији и Црној Гори. Лимска регата се организује крајем маја, у једнодневној варијанти од манастира Куманица до Бродарева, или тродневној од Плавског језера на изворишту Лима. Рафтинг на Лиму је велики изазов, јер на овој реци има проблематичних прагова и доста истурених стена. Пролазите атрактивним кањонима, поред бројних манастира и градова, што пловидбу чини разноликом и занимљивом. Занимљиву регату организују у Прибоју. Њен завршетак је у Рудом, где је и можда најатрактивнији бук који личи на прави узаврели лонац. Поменимо и реку Увац, данас практично сведену на три мирна језера. Лепоту лагане пловидбе кроз кривудаве кањоне улепшава лет белоглавих супова.

МЕРАКЛИЈСКИ, ДАБОМЕ

Занимљива је пловидба Јужном Моравом кроз Сталаћку клисуру. Старт је код манастира Свети Роман, затим се плови поред Мојсињске свете горе, а циљ је под Тодоровом кулом, тамо где се Јужна и Западна спајају Велику Мораву. Низ Велику Мораву постоји више локалних регата. На Западној Морави код Овчар Бање организује се и Пливачки маратон.
Нишлије не би били мераклије да и они нису организовали пловидбу у узаној Сићевачкој клисури. Кањон Сврљишког Тимока, од Сврљига до Књажевца, са реке су видели само понеки веслачи. Исто важи и за кањон Владикине Плоче, кроз који се пробија река Височица на путу до Завојског језера. На Власинском језеру не постоји организована пловидба, али је могуће изнајмити чамац и уживати у највишем језеру у Србији и његовим занимљивим пловећем острвима.
 Београд има своју регату која је више парадног типа. Био је занимљив спуст који је приредила Туристичка организација Инђије, нажалост само једанпут, од Чортановаца до Старог Сланкамена са обиласком Гардиновачке аде. То баш и није личило на рафтинг док није наишао велики украјински туристички брод и подигао таласе достојне најдивљијих букова на Лиму. Љубитељи равничарских река одавно својим шајкама, кабинашима, па и глисерима обилазе пешчане спрудове, канале и безбројне аде у потрази за хедонизмом који само живот на реци пружа.

***

Пловила
И избор пловила је био разноврстан. Најпре то беху дрвени сплавови, па класични чамци, тракторске гуме, и шта све не, да би најзад ипак почели да преовлађују гумени чамци. На дивљим рекама су за пловидбу често довољни прслук и кацига, јер је тако згодније улетати у атрактивне брзаке више пута за редом.